my own words...from my heart

Evo ljudovi, javljam vam se....pozdravljam vas sve...evo...kod mene ima novosti raznih al mi ih se fakat neda pisat....

Sam jedna napomena idiotima koji misle da su cool a zapravo nisu...a to su ti tzv. anonimni komentatori...da imaju svog života ne bi se petljali u moj stoga mi se upliću u život zato jer nemaju svoga... znam tko je to (pretpostavljam, al znam da je istina)... to su dora, maja i ervin.. triola... ukratko o njima... dora - bila mi je frendica al kad smo shvatile da smo različite osobe razišle smo se, i tak... al ovo joj fakat nije trebalo... pa nisam znala da ćeš tako nisko past... umjesto da nastaviš živjeti sam sereš uokolo i pričaš gluposti o meni dok ja o tebi nisam rekla ni jednu riječ...neću se spuštati na tvoju razinu..zakaj bih...jednostavno nemam razloga...prvo glumiš onda ubadaš..haha al ne fala..odvratno kak bi ti rekla, al te ne želim vrijeđat...ćemu to..mislim da sam dovoljno zrela za ovakve gluposti...dalje, maja – to je cura koja je došla u 1.raz. u moju školu (ide s dorom u razred)..iskreno o njoj ne znam ništa, niti kakva je, niti kaj je sve prošla, samo znam da nije tvrda osoba jer se lako povlači za drugima...neću ju vrijeđat jer zakaj bih...samo se upliće di joj nije mjesto...kao prvo nema pojma o meni, niti može znati dok se ne upoznamo a nisam sigurna da li to želim... jer nemreš znat kakva je neka osoba ako ju nisi upoznao, a nemreš ju procijeniti na temelju tužih glasina i izmišljotina... i "šećer" na kraju...ervin – imala sam priliku upoznati ga nakratko i shvatila sam da nije vrijedan ni truda, niti bilo čega... ima psihičke probleme...ooo to osobito...i to mi je dora prva rekla i ja sam joj potvrdila i to smo stalno o njemu pričale..da nebi bilo zabune... ervine ne kužim zakaj tu sereš kad ti nitko nije dovoljan, ne znaš ni kaj oćeš od sebe a već pljuješ po drugim...neću te vrijeđat jer stvarno nisi vrijedan gubljenja živaca...
Ostavit ću ona tri njihova komentara čisto njima iz hira...al ću napravit kaj svi rade, a to je zabranit anonimne komentare jer samo kukavice se ponašaju tako..no dosta o njima..

Ljudi danas je tekma...OBAVEZNO GLEDANJE...normalno da ćemo mi pobjediti, ko će drugi...prek vikenda ću napisat novi post obećajem...fakat mi se više neda...prstići me bubaju..aj pussssa svima....pozzzz također šaljem...and SEEE YYAAAA!!!! piece

evo me ljudovi... kao prvo vas podrafljam sve...ljufbim vas sve... i tak...da nije me dugo bilo jer mi se nije dalo pisat a i išla sam po vani i tak... ukratko:išla sam sa sestričnom na tjedan dana na more i bilo je supač... upoznale smo puno ljudova i tak..pa sam bila kod nje u Lici na još tjedan dana... da, zove se Ramona i sad će 15.god.... onda (prije dva tj. prije početka škole) išla sam još s burazom i Ivanom na more... i bilo je tak super... onak ja cura i dva dečka, dobro jedan, jer je brat moj bio,he-he... ugl. vratim se ja u zg i meni super, počela škola sve super... da još nekaj da ne zaboravim, evo naj frendice moje... karla, matea i lela... s dorom sam raskinula sve veze, cura je rokla razred i pukla... bila mi je super frendica, fakat smo dosta tog prošle, od njenog bježanja od kuće do mog bježanja, od zajebavanja, do početka ludiranja i svega, otkrivanja srednjoškolskog života i tak... ugl. danas smo sve raskinule, ajmo to tak nazvat, jer je našla neku frendicu u razredu koja joj je ok, i tak... a meni je žal jer je rekla best friends forever a nije keep the word... baš ko iz pjesme who knew od pink jedan dio.. still you said forever, and ever, who knew... i ono...i'll keep you locked in my head until we meet again, and i won't forget you my friend, what happened..?...baš čudno sve je palo u vodi... evo ovdje se ispovijedam jer neam di...kad sam već kod ispovjedanja fakat mi se više neda živjet...luda sam znate.. ...love is in the air....e pa nije ..za me nije...nemrem pisat jer ima par osoba koje neke stvari nebi trebale znati...nemojte se ljutit, znaju one...jeste li kad imali neku osobu koja vam se toliko sviđa i jednostavno joj nemrete reći da vam se sviđa...joooj...neam pojma kaj da radim...idem se danas naroljat i napušit da zaboravim na pain koji u herzu osjećam... baš life sucks...al fakat kad niko nemre imat kaj želi, a kad nađe to kaj želi il nemre to imat il nekaj uprska il zajebe cjelu stvar iz zezancije il iz straha...više neznam kaj da radim...bojim se svega...nema nikog..zauvjek sama...alone 4ever...and ever...find the light...and help me out...

Before we turn out the lights and close our eyes
I'll tell you a secret I've held all my life
Its you that I live for, and for you I die
So I'll Lay here with you til the final goodbye

to je od rihanne pjesma final goodbye...istinita...

Da, da... baš i ne znam kaj bih pisala... jedino da sam happy... ovako pisat ću današnji dan... došla je jutros karla po mene jer smo trebale ići na kavu u grof... ali dođemo mi do malog dućana (imale smo 15kn) i kažemo ajmo kupit tu pljuge pa ćemo kod mene popit kakao, i tako smo bile kod mene solo jedno dva sata, i pile kakao i malo pljugale i slušale pjesme i normalno pričale... onda je karla ošla i ja sam malo čavrljala s dorom, pa su mi došli starci...pa sam morala brisati prašinu, jesam... idem si ja neš spremit za klopu, jer nisam cio dan jela i dođe ruca... pričale smo pol sata i počupala mi je obrve... i sad tu pišem na blogu, malo se zafrkavam i onda idem van... ha i da matea nemoj me ubit al moram pričat o tvom burazu... he-he... da jučer na građi malo smo se matea i ja ošle šetkati, pa smo se vraćale istim putem i na čošku stoji ivan... ja se onak malo zabijem u njega, a on me zagrli... i ja sva happy i bla bla bla...
da, usput pozzz svim ljudovima, blogerima i blogericama, ljudi nedajte da vas se smete sam živite kako vi oćete, to ja radim... he-he, premda ćete nekad nadrljat, al bez da ne nadrljamo ne bi bilo zabave... he-he... kisss...

ha-ha evo mene i mog novog posta.... jučer sam bila do pa skoro 1 h vani i danas je mom frendu, ivanu ročkas... i to 18.... vauuuu... odmah smo jučer u dvanajst mu čestitali... da odmah spomenem... ja, matea, hrvoje i moj buraz, i da da ne zaboravim onu drolju ivanu , da mi smo mu čestitali ročkas i tak...
moja frendica lela je nažalost roknula kemiju (bila je na popravnom), al nema beda, svejedno smo proslavili... bili smo u porinu... jedno dva-tri sata i pili kavu, ja colu, zajebavali se, smijali i tak... bile smo karla, lela, sara i ja... i još su došla neka dva lika i mirela... i tak je bilo... sad navečer idemo karla i ja, i možda matea van... i da svaki dan sam do 1 h vani.... zakon...ludnica...
sad se karla i ja dogovaramo ići na bundek u nedjelju, nagovorit ćemo mateu, mora ići... ali karla ne želi ići u maloj grupici ko ni ja, tak da ćemo pitat ivana i hrvoja oće ić s nama... valda budu pristali... ma nagovorit ćemo ih... ej matea ak čitaš... ideš na bundek... please????
i da idemo u sljedeću subotu van, ne ovu, al nema veze... he-he.... svi ljudovi pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz....... kisssssssssssssssssssssssssssssssssaaaaaaaaaaaaaaaaammmmmmmmmmmmm vas svveeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

evo jedne slikice............tek toliko.............hi-hi..........

Ah evo konačno novi post... opravdanja iam - komp u banani, a šta ću svakom se desi... al sad je popravljen... hurrraaa...
Da... već jedno dva do tri tjedna sviđa mi se jedan dečko i po cijele dane samo mislim na njega i ništa drugo... al sam i duplo sretnija.. živi ulicu dvje kraj moje ulice... i viđam ga skoro svaku večer... joj jednu smo večer (prije dva - tri dana) slušali mp3 i pričali, a još jedan frend kaj je bio s nama, hrvoje, je pričao sa nekom frendicom... i baš mi je bilo lijepo gledat ga u oči i vidit kako upija sve kaj govorim...
..hm.. ime mu je naravno ivan... al mi je ivan fakat gro lijepo ime... i dečko je fakat full simpa, zgodan, sladak, dobar, malo sramežljiv i ima opako savršeno tijelo.. ha..ha... i osmjeh... ma sav je sladak...
kad ga vidim i kad pričamo jedva se suzdržim da ga ne zgrabim... joj... ali je gro lijep osjećaj misliti na njega, pričati s njime, šaliti se... rastopim se kad ga vidim... ne želim ić nigdje nego tamo di je on...
.. da.. stariji je od mene dvije godine... ima prekrasne svjetlo smeđe oči i crnu kosicu... mršav je.. i višlji od mene.. he he...
..najbolje mi je kad se gledamo u oči i nemogu skrenuti od pogleda njegovog... uskoro mu je rođendan... htjela bih mu se još približiti al ne znam kako... help me...

Da, došla sam danas navečer u 12 h s burazom i sve je bilo u redu, auto isred garaže je bio kao nov. Ali onda odjednom oko 3:15 ujutro vidim na prozoru odraz vatre. Pojurim do spikerfona i vidim auto mi se zapalio. Derem se i urlam "auto gori, brzo, ajmo" i budim buraza i strace. Potom zovemo vatrogasce, ali su ih srećom naši dobri susjedi 2 do 3 minute ranije nazvali. Stari brzo juri dole, uzima šlauf i zaljeva auto. A mi samo gledamo i čekamo.... došli su vatrogasci i murja s njima i počeli gasiti auto. Bio je to šok. Vatra je bila jako velika, i bilo me strah, nije bilo nikog da me utješi. Kad sam pogledala tatino lice, koje je bilo svo žalosno , shvatila sam da život fakat nije zezancija i da se moramo čuvati kao i stvari oko sebe.
Auto je ugašen ali šteta je velika, autu je prednji dio skroz izgorio a i iznutra nije bio bog zna kaj. Stari daje murji izjavu, a buraz, frend i ja se šalimo na račun auta, a što smo drugo mogli nego reći "šteta; no, jel ko za đir - kremenko style"... potom smo bili još vani i gledali štetu. Otišli smo u kuću i probala sam spavati. Zaspala sam u 5 i probudila se u 11. Bar sam se naspavala - ha-ha
Kad sam izašla van, naletjela sam na glupe paparazzije - retardirane novinare. Koji debili, sve što su saznali od mene bilo je "no koment"... i produžila sam dalje.
Vuča je došla i spaljevina je ošla. Primili smo se ribanja i delali. Kasnije sam ošla gledat telkač a navečer idem van... i tako je prošo još jedan moj dan

Prijateljstvo je jedna opširna tema koja mi puno znači. Tragam da upoznam iskreno i vrijedno prijateljstvo, ali što će mi to prijateljstvo ako se ja jedina za njega moram brinuti, ako je toj osobi svejedno jesmo li si dobri i ostalo. Zasad ima par dosta dobrih frendica za koje fakat znam da smo si dobre jer smo oduvijek bile, al imam ih svega par. Bolje i to nego imati užasno puno frendica koje te muljaju i lažu ti iza leđa ili imati samo jednu jedinu koja će te kad tad iznevjeriti makar ju ti nikad nećeš. Ali život je takav, nepredvidljiv i bolan. Ponekad se pitam zar je svrha života tuga i bol, razočaranje u sve što te okružuje, zar nismo dovoljno proživjeli pa ne zaslužujemo pronaći sreću u životu. Zar više ništa nije bitno... zar ne možemo pronaći svrhu života u nekoj osobi... čemu živimo ako smo stalno u bedu... mrzovoljni... nezahvalni...
Tuga i bol
ko kamena sol
Zajedno u svemu
uvijek se nađu
da pronađu
osobu u koju
će se skriti
I
u njoj suzu liti..
Prijateljstvo može biti čvrsto ako se to hoće, ako to uistinu želimo i ako smo svjesni koliko truda i napora trebamo uložiti da ta osoba shvati koliko je nama stalo do toga prijateljstva... ali nemoramo se mi truditi oko svega ako vidimo da je toj osobi svejedno već jednostavno odustanimo jer to je bar lako...

joj još samo da napišem tri pjesme:

Nitko mi srce ne može zacijeliti
Ono je slomljeno od trena kada si otišao
Sve nade da ćeš mi se vratiti,
potonule su
i sada vidim
koliko me boli
što ti nisam rekla koliko te volim...!!



Svakog trena sjetim se tebe
i projure mi trnci kroz vruće tijelo
Strah mi u očima vrišti,
a srce puca od pritiska
Ne, nisam sama
uz nekog sam
Ali bez tebe,
potpuno sam slomljena...

Ne, ne čini mi se - volim te
ali ne želim
i tonem
u
zaborav

evo sad je prošlo prvo poluvrijeme tekme i moram napisat da ćemo tako okrutno izgubit, ali kaj, kak sama kažem shit happens... mogli smo zabit dva gola ali nismo, šteta... možda još uspijemo zabiti.. vidić ćemo.. idem dalje gledat... hi-hi

ole..oleole..oleole..ole